Шта можете да урадите, ако немате „паметнија“ посла

Глобализам није нешто ново, иако је тема 21. века. Он постоји , у ствари, од када и свет. Одувек су царства смењивала једно друго, смењивали се краљеви и цареви. На то је људски род просто навикао, јер то и јесте природни ток ствари. Међутим, да неком човеку, из чиста мира, падне на памет да направи , ни мање ни више, него сопствену државу- е то, признаћете, није баш уобичајена ствар. Ипак, да  „све је могуће“ није само оубичајена флоскула, јасно потврђује настанак још две „нове државе“.

88855_4_630x0Теме нису нове, о овоме се већ писало, али оно што је мене заинтригирало је, каквим људима овакве ствари падају на памет.Господину Вит Једлички који  је, иначе,  чешки држављанин, пало је на памет да направи сопствену државу, на тренутно спорној територији између Србије и Хрватске. На другој страни света, „велики тата“ својој љубимици једноставно заузима територију на северу Судана, између Судана и Египта, додуше у пустињи, која опет није ничија земља.

Ови људи су, једноставно, дошли где су хтели и урадили шта су замислили. Поболи су заставе новопечених земаља, али ни ту није крај. Либерланд (Слободна Република Либерланд) има и свој грб, заставу, институције, потенцијалне становнике који су се пријавили да живе у овој земљи, али… , сада и сам председник, г. Једлички, има проблем.  Своју државу може да посматра само „споља“, јер у њу  не може да уђе. Хрватске власти чак наплаћују и казну онима који приђу овој територији. Да лудилу нема краја, не само да можете о овој „држави“ да се детаљно информишете на Википедији, као и о било којој другој  сувереној држави , већ ова „држава“ има и свој фудбалски тим и играче! Не играју , додуше , али нема везе, ионако је то „земља будућности“. Србија, Хрватска и Чешка се званично ограђују, и поред хапшења, забране приступа или разматрања статуса ове државе од самог Чешког универзитета. Ове „државе немају ни признање УН-а, ни суседних земаља, али ни то их не брине. Оне су се међусобно признале.

С друге стране, замислите поносног тату чија је ћерка, Емили Хитон, пожелела да буде принцеза. Он се потрудио својски да јој испуни жељу, прешао је 8 000 км , побо заставу на сред „своје “ територије усред пустиње и прогласио се краљем, јер како би, иначе, госпођица ћерка могла да буде принцеза? Сва срећа је да новопечена принцеза није пожелела да буде принцеза неке, на пример, светске силе. Сироти би тата сигурно свиснуо од туге, или бар започео четврти светски рат. О „татама“који не могу својим ћеркама да приуште сличан „поклон“,  да и не говоримо. Ко зна како су тек они поднели овакав удар на свој „его“?

Интересантно је, како овој господи није пало на памет да своју ишчашену потрбу за моћи не задовоље у родној Чешкој или Вирџинији? Зашто, једноставно нису купили одређену површину земљишта било где у свету и ту градили све оно што могу и желе? Добро, тако не би могли да на себе скрену пажњу света који очигледно ужива у свакојаким сензацијама, то је јасно. А и да су само они у питању, па ајде де. Деца поменутог господина из Вирџиније поносна  су на свог „великог“тату, а за живот у Либерленду пријавило се већ много људи.

На крају, зашто би неко мого да буде краљ а неко не? Зашто да човек не може да има своју државу, кад то већ жели?Човеку просто падне на памет идеја и то је то. Сва срећа да моја деца нису пожелела да буду принцезе, јер да бих била „добра мајка“, могла бих једино да свргнем неког краља, заузмем престо и то је то. Час посла!

Поред ове две микронације, постоји још неколико, на пример:

1. Кнежевина Силенд (Рој и Џоан-владари Силенда) крај УК;

2. Кнежевина Себорга -на северу Италије близу француске границе и Кнежевине Монако

3. Краљевство Таволара– североисточно  од Сардиније, где се налази и база НАТО-а.

4.Бир Тавил– иначе сада краљевина поменутог г. Хитона из Вирџиније, самопроглашеног краља нове државе

 

Пратите нас:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *