Постати добар човек

 

Природа се побринула  за све оно што је створила. Све има свој  склад и континуитет у развоју, као што постоји  све  што је потребно да се то и оствари. Како животиње  брину о свом потомству, тако су и родитељи , природно, добри родитељи.   Људи поседују  инстинкт и емпатију, посебно према свом потомству, јер је  нагон за одржањем врсте  дубоко у генима сваког живог бића. Зашто то и у животу није баш увек тако?(Mr. Greg Prescott and his „Custom Essay Services“, helped me to write this article, by his „Short Essay Online“).

          Живот је постао све бржи, родитељи све мање имају времена и за себе и за своју децу, али онако на прави начин, дајући себе потпуно у тренутку кад се посвете детету не мислећи, истовремено, на неплаћене рачуне или нешто слично. Родитељи дају све од себе да дете припреме за школу која има своја очекивања у смислу предзнања, тако да се и то не може занемарити. Међутим, да би дете постало човек у најузвишенијем смислу те речи, није довољно само да постиже добре резултате у школи. Друштвени статус је од посебног значаја, али чак и најбољи студенти неће бити здраве личности и квалитетни људи, ако затаји оно родитељско, из најранијих дана- стрпљивост у објашњавању, као и уважавање дететових емоција и потреба. Дете које је уважено, чије се емоције поштују и којима се придаје адекватан значај и само ће, сутрадан, показивати интерес за друге, саосећати са њима. Замислите, може ли дете које је било ускраћено у овом смислу, постати особа срећна у животу, макар заузимала и навише друштвене положаје?

                Ако бисте питали било ког родитеља шта би пожелео свом детету, вероватно би сте чули списак  лепих жеља -да буде добар ђак,  да заврши студије, да нађе добар посао, да се добро уда или ожени и слично. И све то, опет, не може бити гаранција да ће му живот бити испуњен, да ће бити задовољно собом у потпуности. Људске жеље и потребе су различите, па самим тим су  и њихове тежње усмерене ка различитим  животним постигнућима . Врхунско је задовољство човека у давању а не узимању, што може само неко ко је за то довољно емоционално интелигентан, ко је припремљен за то да „осети друге људе“, учећи то у својој породици од најранијег детињства. Такво ће дете, засигурно, постати добар човек.

               Тако би све могло стати у једну реченицу- Желим да ми дете буде срећно!g1a4_istock_000010390803small0

 

Пратите нас:

4 Responses to “Постати добар човек

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *