Навалите децо…

Култура, морал, поштење и сличне категорије, постадоше „безвезне“.   Изгубиле су своје место у свести људи, у мери која већ дубоко иритира и забрињава. Не тако давно, ове категорије су сматране врлинама.  На жалост, ово није „жал за младост“, или за неким „добрим старим временима“. Сада незаустављиво и све брже пониру у бездан , у каљугу кича и духовне перверзије.  „Срећници“ који су се уклопили у стварност, постали су „познате личности“  овог неба.(I did this article  with the help of Mr. Greg Prescott and his“ Unbeatable Custom Academic Writing „. Mr. Prescott helped me  by reliable human support).

Резултат слика за журке

Наравно да ово није ништа што, верујем, већина не види.  Све се догађа већ дуже време и неприметно, постаде уобичајено.  Оно што ме је подстакло да о овоме нешто кажем, десило се једне сасвим обичне вечери. Нисам била расположена  за неки креативнији посао, па реших да на тенане погледам неку тв емисију. Изненада-гадна вриска, арлаукање и бесомучно надвикивање. Стомак објави „узбуну“, окренем се око себе, ништа. Изађем на терасу очекујући да поново видим неке пијане омладинце који се свађају, псују  и вриште, ко зна да ли и сами знају зашто. Сигурно малтретирају неку девојку! Аларм у глави! Да позовем милицију, ко зна шта све може да се деси?  На улици нема никога. Ослушнух опет, па се насмејем  сама себи. Срећа да ми је мрак покрио блентави израз лица, кад сам схватила да  комшија острашћено ишчекује победника неког риалитија. Учесници гласно ишчекују победника, комшија још гласније навија, а  „сирота“ водитељка покушава да надјача како публику, тако и помахнитле  учеснике.  Сви вриште, надвикују се и нико никога ни не слуша, ни не чује. Боже, је ли могуће!? Па да се то још и плаћа. Дебело плаћа, наравно, телевизији. Учесници ишчекују награду, водитељка би да повећа рејтинг свој, а и емисије. Али публика! Бесомучно вриште и навијају за своје омиљене учеснике, за своје „јунаке“.  Хвала Богу, има још добрих људи великог срца у овој земљи- ето, радују се туђој срећи и пуним џеповима. Ех, кад би било. Сјајна парада кича и будала које се поносе својим незнањем и глупошћу. (Видели, ваљда, како се то ради у „паметном белом свету“).Додуше, ови који су учествовали и очекују да победе може се рећи и да и знају шта раде.  Седам полако. Какви су то људи  који седе испред својих телевизора и помно прате значајна дешавања у нашој земљи-  која ће новопечена „звезда“добити највише лове? Није то можда ни тако лоше за „преживети“, јер сигурно да тада не мисле о својим празним џеповима и фрижидерима.

21727_459642534075018_1919518785_n

Кренем по „даљински“и прошарам по бројним телевизијским каналима. Није ми вишедо неке забавне емисије. Можда политичка- опет једни те исти галаме и међусобно се оптужују. Нисам притисла даљински управљач ни два-три пута, кад опет исто-нови музички таленти. Деца се труде , многа заиста лепо и певају. Трема- добро, подразумева се. „Стајлинг“- изгледа није ништа мање битан од тога да ли заииста добро певају. Али, није то ништа. У кадру су , одједном, родитељи. Е, какву тек они имају трему!  Кад већ сами нису могли да певају, (читај да зараде „велике паре“),  неко мора. Но , добро. Навикли смо већ и на то. Оставим даљински и  узимам књигу коју сам недавно започела да читам. Две – три старне прочитах, али не иде некако. Главни лик књиге, шпијун,  почиње одједном да пева. Иза њега, у тамном пролазу неког опасног краја -галама публике. Све се  измешало и ускомешало, акција у књизи и тупост у глави.

Драга децо, искрено ми је жао што је тако али,  то вам је, што вам је, па ако желите,  навалите! Није нам баш све ни толико црно. Ако не умете баш добро да певате (-„Песма нас  је одржала, њојзи хвала“), онда се припремајте за неки риалити. Не брините, морал, поштење, самопоштовање, знање и сличне већ отрцане категорије изгледа  да нису баш неке неопходне  ставари за  „богат“ живот, па и нису на цени. Богу хвала, срећа је да има, то знам, и таквих који још држе до ових особина, некад познатих као врлине.  Још им, ваљда, није начисто „пукао филм“ ,па од гомиле дебила без обзира и образа,  бескичмењака који не пате од вишка памети, који под богатством подразумевају само новац, никако да изађу на површину.

Зато, драга децо, навалите!  Пожурите да се благовремено припремите за „светлу“ вам будућност. Пожурите, јер све има свој крај! Драги родитељи, правих је талената мало. Надам се да ће вам ови други , сутрадан, опростити.

 

 

Пратите нас:

12 Responses to “Навалите децо…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *